ВУКОВАР - РАЗОТКРИВАЊЕ ИСТИНЕ!

[admin]

Вуковар је вековима насељен српским православним становништвом, о чему сведоче бројни споменици и православне цркве у овом крају. Српска авангарда је у 19. и 20. веку умногоме допринела развоју града на свим пољима: образовном, трговачком, занатлијском, научном и др.

Током Другог светског рата овај крај је потпао под власт усташке НДХ, која је убијала на хиљаде Срба, Јевреја и Рома, а највеће стратиште био је Дудик, где је после рата направљен спомен-парк. Град су ослободиле јединице НОВЈ са Црвеном Армијом 12. априла 1945. године.

Вуковар је у време социјалистичке Југославије имао снажан индустријски развој и постао град будућности. Град се ширио захваљујући доласку становништва из руралних делова СФРЈ, који су долазили због посла и доброг животног стандарда. Тако се Вуковар налазио на другом месту по БДП дохотку, одмах иза Љубљане у југославенској привреди.

Савез Комуниста је овде имао своје јако упориште, тако да је на првим послератним вишестраначким изборима у пролеће 1990. године однео убедљиву победу над ХДЗ странком (65%  за СКХ према 26% за ХДЗ), коју је предводио Томислав Мерчеп. И поред тога, Мерчеп и његови сарадници су имали финансијску помоћ и логистику из Загреба за остваривање циља - етнички очистити Вуковар од Срба.

Први минирани српски локал у Вуковару био је кафана "Крајишник", на Сајмишту у ноћи 15. априла 1991. године... А прва српска жртва био је Стеван Инић убијен 1. маја 1991. године у оближњем српском селу Бршадин. Наредни дан избили су ватрени окршаји у Борову Селу између локалних мештана и хрватских полицајаца који су намерно послати да "започну кавгу".

До ратних дешавања, односно сукоба јединица ЈНА са хрватскмм паравојним јединцама а то је крај августа 1991. ликвидирано је на стотине Срба, по налогу Томислава Мерчепа који је имао надимак "Славонски Наполеон". Чак и у самом "обручу", хрватски паравојници су наставили ликвидације Срба, лажно их оптужујући да преко радио-станица одају положаје. Многи Срби су одведени на обале Дунава и тамо ликвидирани. Процењује се да је убијено око 400 Срба до ослобођења града, 18. новембра 1991. године.

Одговорност за овај планирани злочин сносе:

1. Фрањо Туђман, председник Социјалистичке Републике Хрватске
2.  Томислав Мерчеп, начелник војног одсека и председник вуковарског ХДЗ
3. Благо Задро, председник ХДЗ за Борово Насеље, генерал хрватске паравојске.
4. Миле Дедаковић - Јастреб, командант 204. бригаде хрватске паравојске
5. Јосип Бољковац, први министар полиције у Влади СР Хрватске
6. Иван Векић, други министар полиције у Влади СР Хрватске
7. Бранимир Главаш, председник осјечког огранка ХДЗ
8. Владимр Шекс, потпредседник сабора СР Хрватске

Код [Изабери] Expand

http://www.zlocininadsrbima.com/

[admin]