Таурунум

"Bata Jurišić,stariji čovek koji živi u Golubincima u Sremu,spremao se u krevet kada su mu javili da  je ostavio svetlo u šupi sa alatima u dvorištu.On je otvorio vrata kuće da ugasi svetlo,kada iznenada vidi da ga ljudi pljačkaju.
Zvao je policiju koja ga je pitala:
-"Neko je ušao kod vas?"
On odgovorio:
-"Ne,ali neki ljudi su mi ušli u šupu sa alatom i kradu mi stvari."
Policija mu odgovori:
-"Sve naše jedinice su zauzete.Zatvorite se u kuću i nekoga ćemo poslati čim bude slobodan."
Bata odgovori:
- "O.K.
Poklopi slušalicu, pričeka 30 sekundi i nazove ponovo policiju:
- " Dobro veče,ja sam vas malopre zvao i prijavio da mi lopovi pljačkaju alat .Ne morate žuriti...ubio sam ih!"
Zatim je poklopio slušalicu
U roku od 3 minuta, 6 policijskih auta, ekipa snajpera, helikopter, 2 vatrogasna auta, hitna pomoć,došli su pred njegovu kuću i zaustavili lopove tokom pljačke.

Policajac mu priđe i kaže:

- "Gospodine, mislio sam da ste ih ubili..."

A Batke mu odgovori:
"A ja sam mislio da ste mi rekli da nemate nikoga slobodnog.."

    

Десанка Максимовић – У ропству

Некад смо сви знали јасно,
од најнеписменијег сељака
па до господе и деце њине,
шта је родољубиво и часно,
и шта треба да чине
потомци негдањих јунака.

Не могу да познам народ
чије су певали врлине
песници од Бранка до сада.
Српско стадо мало
све до последњег руна
разбило се и ошугало.

Постали смо земља
робова и потказивача
и стокатних зеленаша.
Пуне су нам улице сада
поштованих зликоваца,
а затвори невиних робијаша.

На леђима као да грбу
носим од бола и стида,
и улицама кад идем,
као да ми блато баца
поглед охолих странаца
у лице, и сваког дана
вео ми се по вео скида
са ругоба наших рана.

Ako uspete da zadržite dah od tačke A do tačke B, pluća su vam u dobrom stanju 

Данас широм белог света,

свуда где се српски збори,

"Ускликнимо Светом Сави!"

побожна се песма ори.

Данас свака српска кућа,

уз молитве Богу свете,

Светом Сави свећу пали

и зелене венце плете.

 

Данас Срби, сви и свуда,

славе једну исту славу:

прослављају светитеља

свог српског - Светог Саву.

Ekumenizam je pokret koji iz sebe roji mnogobrojna pitanja. I sva ta pitanja,
ustvari, izviru iz jedne ţelje i uviru u jednu ţelju. I ta ţelja hoće jedno: Istinitu Crkvu
Hristovu. Α Istinita Crkva Hristova nosi, i treba da nosi, odgovore na sva pitanja i
podpitanja koja Ekumenizam postavlja. Jer ako Crkva Hristova ne rešava vekovna
pitanja ĉovekova duha, ona pije ni potrebna. Α glavno ognjište ĉovekova duha stalno
bukti ţeraviĉnim vekoveĉnim pitanjima. I svaki ĉovek gori u njima, svesno ili nesvesno,
voljno ili nagonski: gori mu srce, gori um, gori savest, gori duša, gori vascelo biće
njegovo. I nema mira u kostima njegovim. MeĊu planetama naša je planeta prestonica
svih veĉnih muĉeniĉkih problema: problema ţivota i smrti, dobra i zla, vrline i greha,
sveta i ĉoveka, besmrtnosti i veĉnosti, raja i pakla, Boga i Ċavola. MeĊu bićima ĉovek je
najsloţenije i najzagonetnije biće. I svrh svega: najmuĉeniĉkije. Zato je Bog i sišao pa
zemlju, zato, i postao ĉovek da nam kao Bogoĉovek da odgovore na sva naša
muĉeniĉka, vekoveĉna pitanja. Iz tog razloga je On i ostao sav na zemlji u Crkvi Svojoj,
kojoj je On glava, a ona - telo Njegovo. Ona - Istinita Crkva Hristova, Crkva
Pravoslavna: i u njoj sav Bogoĉovek sa svima Svojim blagovestima i sa svima Svojim
savršenstvima.
Šta je Ekumenizam u svome korenu i prakorenu, u svojoj suštini i prasuštini, u
svojim stvarnostima i teţnjama, najbolje će se videti, ako ga ogledamo u ogledalu
Jedine Istinite Crkve Hristove. Zato je potrebno izloţiti, makar u najglavnijim i
najkraćim potezima, uĉenje Pravoslavne Crkve ο Istinitoj Crkvi Hristovoj, Crkvi
apostolsko-svetootaĉkoj, svetopredanjskoj.

https://prijateljboziji.com

Sastojci:

500gr. sira
2-3 čena belog luka
ljuta tucana paprika
kašičica mlevene slatke paprike
maslinovo ulje
malo soli (ako je sir neslan)

Priprema:

U činiju stavite sir pa ga dobro izgnječite viljuškom. Dodajte ljutu tucanu papriku i slatku mlevenu. Beli luk sitno iseckajte ili izgnječite pa i njega dodajte. Kad se masa ujednači, sipajte malo ulja pa ponovo promešajte. Najbolje je da salata odstoji malo u frižideru pre služenja... 

Izvor:

Sajt opstine Zemun

Besmrtna Pesma


Ako ti jave: umro sam
a bio sam ti drag,
možda će i u tebi
odjednom nešto posiveti.

Na trepavicama magla.
Na usni pepeljast trag.
Da li si ikad razmišljao
o tome šta znači živeti?

Ko sneg u toplom dlanu
u tebi detinjstvo kopni.
Brige...
Zar ima briga?
Tuge...
Zar ima tuga?

Po merdevinama mašte
u mladost hrabro se popni.
Tamo te čeka ona
lepa, al lukava duga.

I živi!
Sasvim živi!
Ne grickaj kao miš dane.
Široko žvaći vazduh.
Prestiži vetar i ptice.

Jer svaka večnost je kratka.

Odjednom nasmejani
u ogledalu nekom
dobiju zborano lice.

Odjednom: na ponekom uglu
vreba poneka suza.

Nevolje na prstima stignu.
Godine postanu sivlje.

Odjednom svet, dok hodaš
sve više ti je uzan
i osmeh sve tiši
i tiši
i nekako iskrivljen.

Zato živi, al sasvim!

I ja sam živeo tako.
Za pola veka samo
stoleća sam obišao.

Priznajem: pomalo luckast.
Ponekad naopak.
Al nikad nisam stajao.
Večno sam išao.
Išao...

Ispredi iz svoje aorte
pozlaćen konac trajanja
i zašij naprsla mesta
iz kojih drhte čuđenja.

I nikad ne zamišljaj život
kao uplašen oproštaj,
već kao stalni doček
i stalni početak buđenja.



A onda, već jednom ozbiljno
razmisli šta znači i umreti
i gde to nestaje čovek.

Šta ga to zauvek ište.

Nemoj ići na groblja.
Ništa nećeš razumeti.
Groblja su najcrnji vašar
i tužno pozorište.

Igrajući se nemira
i svojih bezobličja,
zar nemaš ponekad potrebu
da malo krišom zađeš
u nove slojeve razuma?
U susedne budućnosti?

Objasniću ti to nekada
ako me tamo nađeš.

Znaš šta ću ti učiniti:
pokvariću ti igračku
koja se zove bol,
ako se budeš odvažio.

Ne lažem te.
Ja izmišljam
ono što mora postojati,
samo ga nisi još otkrio,
jer ga nisi ni tražio.

Upamti: stvarnost je stvarnija
ako joj dodaš nestvarnog.

Prepoznaćeš me po ćutanju.
Večni ne razgovaraju.

Da bi nadmudrio mudrost,
odneguj veštinu slušanja.

Veliki odgovori
sami sebe otvaraju.

Posle bezbroj rođenja
i nekih sitničavih smrti,
kad jednom budeš shvatio
da sve to što si disao

ne znači jedan život,

stvarno naiđi do mene
da te dotaknem svetlošću
i pretvorim u misao.

I najdalja budućnost
ima svoju budućnost,
koja u sebi čuje
svoje budućnosti glas.

I nema praznih svetova.

To, čega nismo svesni,
nije nepostojanje,
već postojanje bez nas.



Ako ti jave: umro sam,
evo šta će to biti.

Hiljade šarenih riba
lepršaće mi kroz oko.
I zemlja će me skriti.
I korov će me skriti.

A ja ću za to vreme
leteti negde visoko.
Upamti: nema granica,
već samo trenutnih granica.

Jedriću nad tobom u svitanja
niz vetar klizav ko svila.
Razgrtaću ti obzorja,
obrise doba u povoju
i prizore budućnosti
lepotom nevidljivih krila.

I kao nečujno klatno
zaljuljano u beskraju,
visiću sam o sebi
kao o zlatnom remenu.

Prostor je brzina uma
što sama sebe odmotava.
Lebdeću u mestu, a stizaću
i nestajaću u vremenu.

Odmoriću se od sporednog
kao galaktička jata,
koja su srasla pulsiranjem
što im u nedrima traje.

Odmoriću se od sporednog
kao ogromne šume,
koje su srasle granama
u guste zagrljaje.

Odmoriću se od sporednog
kao ogromne ptice,
koje su srasle krilima
i celo nebo oplele.

Odmoriću se od sporednog
kao ogromne ljubavi,
koje su srasle usnama
još dok se nisu ni srele.

Zar misliš da moja ruka,
koleno,
ili glava,
mogu da postanu glina,
koren breze
i trava?

Da neka malecka tajna,
il neki treperav strah
mogu da postanu sutra
tišina,
tama
i prah?

Znaš, ja sam stvarno sa zvezda.
Sav sam od svetlosti stvoren.

Ništa se u meni neće
ugasiti ni skratiti.

Samo ću,
obično tako,
jedne slučajne zore
svom nekom dalekom suncu
zlatnih se očiju vratiti.

Kažnjavan za sve što pomislim,
a kamoli što počinim,
osumnjičen sam za nežnost
i proglašen sam krivim
što ljubav ne gasim mržnjama,
već novom, većom ljubavlju
i život ne gasim smrtima,
već nečim drukčije živim.

Poslednji rubovi beskraja
tek su početak beskrajnijeg.

Ko traje dalje od trajnijeg
ne zna za kratka znanja.

Nikad se nemoj mučiti
pitanjem: kako preživeti,
nego: kako ne umreti
posle svih umiranja.



Ako ti jave: umro sam,
ne brini. U svakom stoleću
neko me slučajno pobrka
sa umornima i starima.

Nigde toliko ljudi
kao u jednom čoveku.

Nigde toliko drukčijeg
kao u istim stvarima.

Pročeprkaš li prostore,
iskopaćeš me iz vetra.
Ima me u vodi.
U kamenju.
U svakom sutonu i zori.

Biti ljudski višestruk,
ne znači biti raščovečen.

Ja jesam deljiv sa svačim,
ali ne i razoriv.

A sva ta čudesna stanja
i obnavljanja mene
i nisu drugo do vrtlog
jednolik,
uporan,
dug.

Znaš šta su proročanstava?
Kalupi ranijih zbivanja
i zadihanost istog
što vija sebe ukrug.

Pa što bismo se opraštali?
Čega da nam je žao?
Ako ti jave: umro sam,
ti znaš – ja to ne umem.

Ljubav je jedini vazduh
koji sam udisao.
I osmeh jedini jezik
koji na svetu razumem.

Na ovu zemlju sam svratio
da ti namignem malo.
Da za mnom ostane nešto
kao lepršav trag.

Nemoj da budeš tužan.

Toliko mi je stalo
da ostanem u tebi
budalast,
čudno drag.

Noću kad gledaš u nebo,
i ti namigni meni.

To neka bude tajna.

Uprkos danima sivim,
kad vidiš neku kometu
da vidik zarumeni,
upamti: to ja još uvek
šašav letim i živim.

У  недељу пред сам Божић, која се зове Оци, мајке и деца "везују" оце, а они им се "дреше".

Симболика узајамног везивања и дрешења је да се припремамо за дочек најрадоснијег празника који је помирио човека са Богом, одрешивши га веза греховних, а везавши га новом везом љубави за Бога.

Срећан празник!