Menu

Show posts

This section allows you to view all posts made by this member. Note that you can only see posts made in areas you currently have access to.

Show posts Menu

Topics - taurunum

#121
КАТАР 2022 / Zaječarsko
Дец 2022 23:51:50
Samo uz Zaječarsko se gleda fudbal  8)
#122
КАТАР 2022 / FINALE SP 2022 Katar
Дец 2022 22:35:43
Francuska - Argentina 3:3 (2:4)
#123
Кувар / Turšija
Дец 2022 14:30:08
Sastojci:

5 kg povrća: krastavčići, paprika (šilja ili somborka), šargarepa, zeleni paradajz, karfiol,crni luk...
5 l vode
1 l sirćeta 9%
13  supenih kašika šećera
5   supenih kašika soli
1   kesica vinobrana
začini: ren, slačica, biber u zrnu, lovorov list
#124
HRVATSKA - ARGENTINA 0:3
#125
Hrvatska - Brazil  1:1 (4:2)
Holandija - Argentina 2:2 (3:4)
Engleska - Francuska 1:2
Maroko - Portugal  1:0
#126
Састојци:

500гр брашна
3 кашике шећера
1 кашичица соли
20г квасца
125мл млека
125мл воде
1 јаје
125гр маргарина
Пекмез од кајсија
1 јаје за премазивање

Припрема:

Воду, млеко, кашичицу шећера и квасац сјединити и загрејати да буде млако, оставити да ферментише.
Затим квасац додати брашну,јаје,со, и месити мало дуже.
Смесу изручити на побрашњену површину и одвојити у пет лоптица.
Покрити и оставити да одстоји неких петнаестак минута.
Потом лоптице једну по једну растањити оклагијом и тако растањене стављати једну на другу а између премазати маргарином.
Оставити да одстоји још десетак минута.
Након тога растањити тесто оклагијом, сећи тесто на троуглеве, премазати џемом, увити их у кифлице, ређати у плех обложен папиром за печење и сваку кифлицу премазати размућеним жуманцетом.
Пећи у загрејаној рерни на отприлике 200 степени (петнаестак минута док не порумене)

 8)
#127
 8)
#128
Zatvorio sam se i gledao sam utakmicu, pošto je stadion blizu čuje se stadion pored.
Naravno da je bila velika radost, svi smo se radovali jer sve zavisi od nas.
Toliko godina sam u reprezentaciji nikada nije bila bolja atmosfera.

Dušan Tadić
#129
КАТАР 2022 / Milan Borjan 💪
Нов 2022 22:18:32
💪🇷🇸👍

#130
КАТАР 2022 / Kaćuša
Нов 2022 22:10:44
  8)

#131
FIAT PUNTO EVO - Uputstvo

#133
ПРИЈАВЉИВАЊЕ ЈЕ ОД СУБОТЕ, 26. НОВЕМБРА ДО СУБОТЕ, 10. ДЕЦЕМБРА 2022. ГОДИНЕ У ПРОСТОРИЈАМА КАНЦЕЛАРИЈЕ ЗА МЛАДЕ У УЛИЦИ КОСОВСКА БРОЈ 9 У ЗЕМУНУ, СВАКОГ ДАНА У ПЕРИОДУ ОД 11 ДО 19 ЧАСОВА.

 

#134
Gugl je uklonio 16 aplikacija iz Google Play prodavnice nakon što je otkrio da tajno sadrže malver - zlonamerni softver.

High-Speed Camera
Smart Task Manager
Flashlight+
달력메모장
K-Dictionary
BusanBus
Flashlight+
Quick Note
SmartCurrencyConverter
Joycode
EzDica
Instagram Profile Downloader (100,000+ downloads
Ez Notes
손전등
계산기
Flashlight+
#135
Delovi za Renault vozila - PARTICCO (povoljne cene i dobar kvalitet, sve preporuke)

http://www.particco-delovi.com/
#136
Аранђеловдан је посвећен архангелу Михаилу, предводнику војске анђела, бестелесних сила добра које су учествовале у стварању света. Сматра се чуварем православне вере и борцем против јереси.

Свети архангел Михаило, симбол је борбе против зла, и на иконама и фрескама приказан је као небески ратник у војничкој опреми, са мачем, копљем и злим духом који, окован ланцима, лежи под његовим ногама.

#137
Морамо поставити једно питање: Како ми Христово учење о Великом посту примјењујемо у нашем
животу? Какав је стварни а не само номинални утицај Великог поста на наш живот? Садашњи
живот се сасвим разликује од живота којим су људи живјели онда када су стваране и установљене
ове службе, химне, канони и прописи. Живјело се тада у релативно малим, углавном сеоским
заједницама у једном органски православном свијету. Ритам човјековог живота уобличавала је
Црква. Међутим, сада живимо у веома урбанизованом, технолошком друштву које је, по
религијском убјеђењу плуралистичко, а у свом погледу на свијет секуларистичко, у коме ми
православни представљамо незнатну мањину. Велики пост није више онако «уочљив» као некада,
рецимо у Русији или Грчкој. Стога је наше питање реално: како ми можемо увођењем једне или
двије «символике» - промјене у наш свакодневни живот - одржавати Велики пост?
Очигледно је, на примјер, да за већину вјерника не долази у обзир присуствовање свакодневним
посним богослужењима. Они и даље цркву посјећују недјељом, а као што већ знамо, недјељом за
вријеме Великог поста литургија, бар по спољашњем облику, не одражава Велики пост. На тај
начин човјек једва да и осјети посни тип богослужења, главно средство којим нам се саопштава дух
Великог поста. А пошто се Велики пост ни у ком погледу не огледа у култури којој ми припадамо,
никакво чудо да, данас углавном, преовладава негативно поимање Великог поста - као времена у
коме су забрањене разне ствари као што су месо и масноће, игра и разонода. Популарно питање -
«чега ћеш се одрећи за вријеме поста?» је резиме општег негативног приступа. У «позитивном»
смислу, Велики пост се посматра као вријеме у коме морамо извршити своју годишњу «обавезу» да
се исповједимо и причестимо (... и најкасније до Цвјетне недјеље» како сам прочитао у билтену
једне парохије). Пошто је ова обавеза извршена, остатак поста као да губи свако позитивно
значење.
Очигледно је стога да се образовала велика непопуларност између духа или «теорије» Великог
поста, коју смо покушали да изложимо на бази посних богослужења и, с друге стране, његовог
општег и популарног разумјевања које поред лаика веома често дијеле и подржавају и сами
свештеници. Увијек је лакше свести духовно на нешто формално, неголи тражити духовно иза
формалног. Без претјеривања можемо да кажемо да је Велики пост, иако га «одржавамо», изгубио
од свог утицаја на наш живот и престао да буде бања покајања и обнове оно што би требало да буде
сагласно литургичком и духовном учењу Цркве. У таквој ситуацији, можемо ли га ми поново
оживјети, учинити да поново буде духовна снага у свакодневној реалности нашег живота?
#138
УОПШТЕ О МАГИЈИ
1. Историјат
Магија је покушај човека да насилно себи потчини све оно што жели, да неутралише сваку супротну силу, да упозна
будућност и постигне све што жели. Магија је људски изум и техника која се учи.
Истраживање принципа магије је тешко јер се трагови губе у историјској и географској распрострањености. Магија се
сусреће не само код примитивних, него и код цивилизованих народа, код Асираца, Вавилонаца, Египћана, Индуса,
Грка, Римљана и Јевреја. У античкој Грчкој је тесно повезана са прорицањем. Познати су предсказивачи Калхас и
Тиресије, још познатија су била пророчишта у Делфима и Додонлију. Код старих Грка маги су били и народни лекари.
Митови о Кирки показују колико им је магија била блиска. Хипократ у свом делу "О светој болести" наводи маге и
опсењиваче који магичним речима лече болесне, изазивају непогоде и друге појаве.
До јелинистичког периода магија је у Грчкој постојала у облику сујеверја. После Александра Македонског долази до
радикалне промене. Магија преузима водећу улогу у животу народа. Магови преплављују градове и села нудећи
богатство и здравље широким масама.
Од грчко–римског периода магију наслеђује и Византија. У Византији су Црква и држава оштро реаговале законима и
канонима и строго забрањивали магију у било ком облику.
Свој врхунац магија доживљава у X ИВ в. окултном јересју сатаниста или црне магије, где је магија била професија и
учила се у специјализованим школама. Овде залазимо у новије доба. Магија у овим временима се распрострањује не
само у ниже слојеве, него и у тзв. виши, аристократски свет. Помешана са источњачким учењима, политиком и
сексом, она у новијим временима достиже свој највећи успон. Мноштво института парапсихологије и школа езотерије
отворено је у Европи и Америци. Потресни новинарски извештаји о магији доводе је у везу са ужасним злочинима и
оргијама.
У хришћанству се магија назива религијом ђавола. Иако у неким случајевима употребљава име Божије, она нема везе
са љубављу Божјом која се на свакога пружа и никога не присиљава.
Категорични и немилосрдни непријатељи магова били су пророци Божији: "А човек или жена у којима би био дух
врачарски или гатарски, да се погубе камењем јер су криви" (Књ. Левитска 20, 27).
И апостоли су такође разобличавали заблуду магије као ђаволско дело. Ап. Филип у Самарији среће мага Симона који
је обмањивао народ (Дел. ап. 8, 8–22). Ап. Павле кажњава познатог мага на Кипру Елиму, јер је својим магијским
умећима спречавао намесника Сергија да поверује у Христа (Дел. ап. 13, 4–12).
Исти апостол ослобађа једну жену која је погађачким духом у Филипима доносила приход својим господарима (Дел.
ап. 16, 16). По предању ап. и јеванђелист Јован је потопио у море мага Кинопу који је својим магијским моћима
успевао да буде обожаван од свију као Бог. Апостоли, дакле, својом проповеђу одбацују сваку демонску силу и воде у
светлост истине; као што се десило са Ефесцима, где су многи који су се бавили магијом приликом Павлове проповеди
поверовали у Христа и донели своје магијске књиге и спалили их пред свима.
2. Врсте магије
Магија се дели на белу и црну. Белом се покушава постићи нешто позитивно, а црном штетно и погубно. У оба случаја
врши се призив ђавола и догађају се ствари којих се разуман човек ужасава. Главни облици магије су:
а) Опонашајућа (имитативна) магија. Она се заснива на схватању да се жељена ствар може постићи једноставним
символичним актом. Односно, да би се изазвала киша довољно је просути мало воде, да би се одагнала болест довољно
је бацити неколико каменчића.
б) Преносна (прелазна) магија. Овде се део поистовећује са целином. Ако се успе спалити коса непријатеља спаљује се
и сам непријатељ. Ако успе да сахрани његове нокте, сахрањује њега самог. Ако прободе његову кошуљу, пробада
њега самог.
в) Симпатијска и антипатијска магија. Заснива се на дејству осећања. Магова осећања стварају одговарајуће ефекте
симпатије или антипатије одређеном лицу.
г) Заштитна магија која амајлијама пружа већу одбрамбену моћ него што је непријатељска сила.
Треба, свакако, напоменути да овде поред ужасних имамо и смешне моменте. Поред сатаниста постоје и преваранти
који злоупотребљавају наивност народа, представљајући се као астролози и познаваоци будућности. Таквима
веровати значи бити жртва обмане.
#139
Шта за духовни живот хришћанина значи св. Причешће јасно је из те речи
самога Господа: ,,Ја сам живи Хлеб који је сишао с неба. Ко једе од овога Хлеба
живеће вечно... Ако не једете тела Сина човечијег и не пијете крви његове,
живота нећете имати у себи. Ко једе Тело моје и пије Крв моју има живот вечни
и ја ћу га васкрснути у последњи дан. Јер је моје Тело право јело и Крв моја право
пиће." Из потпуне вере у ове речи Господње, први су хришћани журили св.
Причешћу не по неком наређењу, него непосредно из осећања да без Њега не могу
духовно живети, управо онако као што човек не дише по наређењу, него спонтано,
осећајући да се без ваздуха гуши и да умире. Одлазили су свагда недељом и
празником на св. Литургију и на ђаконов позив - ,,са страхом Божјим и вером
приступите!" сви су у реду, прилазили и причешћивали се. Они су притом потпуно
осећали да приступају најдубљој тајни наше вере и највећем дару Божијег
милосрђа, па су се трудили да Свесветном и Пречистом Богу, у св. Причешћу,
прилазе у чистоти и светости срца и душе. Звали су се ,,свети" и заиста су били
свети; чували су се од сваког греха, јер су знали да ,,ко чини грех, роб је греху", да
грех окреће човека на правац који води супротно од Бога, прља душу и чини је
неспособном за св. Причешће. Онај ко би ипак пао у грех, одмах се дизао,
исповешћу чистио душу од њега да не би у нечистоти примио св. Причешће:,,Јер,
који недостојно једе и пије ( Хлеб и Чашу Господњу ) суд себи једе и пије, не
разликујући Тела и Крви Господње."
 У исто време, хришћани су свето држали и установу поста, знајући да је пост
божанска установа, јер је још у Старом Завету Бог наредио пост као ,,наредбу
вечну". У Новом Завету је сам Господ Исус Христос постио и рекао да ће Његови
ученици постити. Постили су Апостоли и сви Свети... Пост су држали у одређено
време ради потребе поста, а причешћивали се ради потребе
причешћа стално, како за време поста тако и за време мрса; у посту се постило и
причешћивало, у мрсу се мрсило и причешћивало, онако као што данас чине
свештеници. Првобитно није било неке посебне припреме за Причешће, нити је
пост сматран за једно од средстава за њега. За причешће се припремало
целокупним животом, држањем свих Божјих заповести и чувањем од сваког
греха.
#140
То је света тајна кроз коју се опраштају наши греси, ако се исповеде, и кроз коју добијамо измирење с Богом.