Таурунум

Државни празник који се прославља 15. и 16. фебруара, спомен на дан када је у Орашцу 1804.год. подигнут Први српски устанак.

Ако је дошла невоља, чекаћемо и долазак радости. Узмимо као пример оне који плове морем. Кад се подигне бура, они се боре с таласима, очекујући тихо време; а када настане тишина, спремају се за буру. Они су увек будни, како их ветар који се изненада подигао не би затекао неспремне и како не би преврнуо брод. Тако и ми треба да делујемо: када нам се догоди невоља или тешке прилике, очекиваћемо олакшање или помоћ од Бога да нас не би растужила мисао како за нас више нема наде у спасење.
 
Свети Јефрем Сирин

Пост и вера-Василије,богословље-Григорије,милосрђе-Златоусти,Златоусти-медоусти.Работници једног дела,три напосе,три ангела. Три заједно ко Бог један нит ко главни,нит узгредан. У вечности сви се слажу,једног вичеш три помажу. Једног певаш сва три чују,једног славиш,три се радују. Три човека једно цело,три јерарха једно дело. Три имена једна слава свој тројици Христос глава. Срећан празник❗♥️

ЗИМСКА ГОШЋА - прича о Светој Ксенији Петроградској

Жарких летњих месеци, једна четворочлана породица задесила се далеко од своје куће, и то у веома тешким околностима. Домаћин је био веома болестан и након три месеца чак и лекари су изгубили наду у оздрављење. Као да су му жега и оморина одузели и последњу снагу. Ни уста није могао отворити, а камоли јести. Његова супруга никада није могла заборавити чудни поглед лекара и глас којим је он некако необично рекао да ће сутра навратити. Звучало јој је као да јој је тиме најавио растанак са мужем. Зато је децу послала у суседство, две куће даље од оне у којој су становали, а потом широм отворила сва врата да проструји који дашак ваздуха.

"Моју тугу пратила је и забринутост како ћу сама отхранити двоје дечице," причала је та благочестива жена после неколико година. "Ех, да сам код куће, отишла бих на Смоленско гробље к блаженој Ксенији. На њеном гробу исплакала бих своју тугу и бол.

Моју мисао прекинуо је звук капије, а потом се на вратима бешумно појави необична гошћа. Године никако нисам могла да јој одредим. Њена одећа беше веома неуобичајена. На ногама је имала топле и мекане филцане чизме, а обучена беше у капут нарочитог кроја, сав у наборима. На глави јој беше бела паперјаста марама, свезана онако како то чине жене из народа у време љуте руске зиме. Сва беше некако необична и, сама не знам како, али на чудан начин привлачна.

- Голубице, тражим Пирогове. Кажи, молим те, где живе, - ослови ме благим гласом.
- Две куће даље, - одговорих.

- А шта, муж ти није добро? - упита показујући на врата собе у којој је лежао болесник.

Потом бешумно прође мимо мене, уђе к болеснику и загледа се у њега тек на један минут.

- Слушај, мила, немој туговати. Јуче је овуда пролазио неки веома добар доктор. Веле да је тако учен да је то нешто страшно. Саветовао је да болеснике треба хранити сваких пола сата, и то само по малкице, тек по две кашичице: треба мало млека, па чај, потом кашицу, а онда и сама нешто смисли.

- Али он већ три дана ни уста не отвара! - одговорих.

- Не мари, само ти покушај! А сад опрости, журим.

И она ишчезе тако бешумно да се ни врата на капији нису чула. Изађох на терасу. Десно и лево, надалеко се видела улица окупана жарким сунцем, али моје зимске гошће нигде није било. Тек тада увидех сав несклад између њене зимске одеће и ове неиздрживе врућине.

Уђох к болеснику, а он ме једва чујним гласом замоли да му дам да пије. Дрхтавим рукама принесох му шољу чаја, још се не усуђујући да поверујем да је тај слабачки зрак живота наговештај могућег оздрављења.

- Ко је то био код мене? - упита ме болесник.
- Нека непозната жена, - одговорих.

Он дубоко уздахну, као када човек скине велики терет са себе. Потом, тонући у сан, рече:

- Лакше ми је. Ко је то био код мене?

Вратише се и деца. Упитах их да ли је Пироговима долазила жена обучена у зимску одећу. Рекоше ми да ни она нити било ко други није навраћао у кућу Пирогових. Уђох к мужу са шољом млека. Дочека ме са слабашним осмехом на лицу, толико измршавелом да већ није личио на себе. Отпио је пола шоље млека, а потом ме поново упита:

- Ко је то био код мене?

Објасних му, како сам најбоље умела, појаву тајанствене гошће и обећах да ћу отићи до Пирогових да их питам за њу.

Али суседи ми рекоше да никакву посету нису имали, а кад описах незнанку, почеше да ми се изругују, говорећи:

- Зар по оваквој врућини у капуту и филцаним чизмама? Па то мора да је била или некаква јуродива или привиђење.
Не дознавши ништа, вратих се кући. Муж је већ седео на кревету, ослоњен на јастуке.

- Шта би, јеси ли сазнала? - упита ме.

- Не, ништа нисам сазнала; тамо није била, - одговорих му.

- Онда слушај мене, - рече ми муж. - Већ сам био на самрти.

Нисам имао снаге нити да очи отворим, нити да те позовем. Изненада осетих како ми је неко пришао и одједном ме запахну некаква животодавна свежина. Потрајало је само часак и ја се напрегох да досегнем струјање те свежине. Сада знам да се опорављам. Ти си се молила? Кога си звала у помоћ?

- Блажену Ксенију, - рекох кроз јецаје.

Када се мој муж потпуно опоравио, почео је да се распитује ко је тај лекар који је ономад био у пролазу. Испоставило се да никакав лекар није долазио и да необичну зимску гошћу нико није видео.

Моја душа зна да је то била блажена Ксенија. Богу мојему бескрајно благодарна и светој Ксенији захвална, никада нисам престала да Божију угодницу у својим молитвама призивам:

Свeта Ксенијо, моли Бога за нас грешне!

Не умањујте значај поста, учите децу да посте од најранијег узраста... Многи не схватају и сами не држе пост, децу не уче да посте: и не само да не подучавају већ дају и погрешан пример. У посту мајка храни месом децу и говори им: ,,Пробаје, пробајте, децо! Нема везе што је пост. Бог види да се ми иначе лоше хранимо. Бог ће опростити, Бог неће казнити." Не, Бог ће те казнити ако будеш развраћала децу! Свака мајка је дужна да од најранијег узраста учи децу посту, као што је било у старо време, када је сав наш народ држао пост. Не заборављајте пост, него строго, као мало дете кад се држи за мајчин скут, држите се свих црквених правила."
Свети Лука - Војно-Јаснецки

Пост, као лекар наше душе, једном хришћанину смирује телесну страст, другом укроћује гнев; од једног тера снове, другог подстиче на добра дела; једном чисти ум и ослобађа га од злих мисли, другом веже незадрживи језик и страхом Божјим као уздом задржава га, не дозвољава му да говори празне и покварене речи; а некоме не дозвољава да очима гледа тамо и овамо и да је знатижељан шта и како раде други, него свако размишља о себи самом."
Преподобни Симеон Нови Богослов

Као што се пред црквеним вратима налазе посуде, напуњене водом, да би ти прао руке, тако пред црквом седе сиромашни да переш руке своје душе. Јеси ли телесне руке опрао водом? Опери милостињом и руке душе. Не позивај се на сиромаштво. Удовица је у крајњој оскудици увела у своју кућу Илију и примила га с великом радошћу јер сиромаштво није било (за њу) препрека; зато је и добила достојне плодове и сабрала зрело класје милостиње. Према томе, браћо моја, велико је дело милостиња. Заволимо је, јер њој ничег равног нема; она може и грехове да поравни, и да избави од суда. Ти ћутиш, а она стоји и брани те; или, боље, док ти ћутиш, хиљаде уста благодаре за тебе. Толика блага од милостиње, а ми не маримо и није нас брига?
Дај, по могућности, хлеба. Немаш хлеба? Дај онда новчић. Немаш новчић? Дај чашу хладне воде. Немаш ни то? Плачи са несрећником, и добићеш награду, и то награду за слободно учињено, а не за изнуђено дело.

Свети Јован Златоусти

,,Крај твојих ногу"

Крај твојих ногу желим да клечим,
Слатке ти речи са уста купим,
Ка огањ живи у срце слажем,
Да зимње срце опет оживи.
Од твојих речи срце ми гори,
Говори, Христе, само говори.

Крај твојих ногу Марија клеча,
Жудна истине ка пчела меда,
Речи јој твоје не беху речи
Но звезде јасне новога неба.
– Одступи свете! Марто, не кори!
Говори, Христе, само говори.

Од твоје речи пустиња цвета,
Анђели слећу, демони беже,
Болест се суши а смрт умире,
Мржња се стиди, љубав ликује.
О, Речи вечна, што свет сатвори,
Говори, Христе, само говори.

Cвети владика Николај Велимировић

🌺 I , i zar je zbilja moguce biti nesrecan?. O , što su moji jadi i moje nevolje , ako sam sposoban da budem srecan? Verujte , ja ne razumem kako je moguce da neko prolazi pored drveta i da se ne oseti srecnim što ga vidi.
Da razgovara sa čovekom i da ne bude srecan što ga voli?
O , ja samo ne umem da iskažem ...ali  na svakom
koraku ima toliko mnogo stvari , tako divnih  , da i onaj u najvecoj meri zabludeli čovek mora uvideti kako je lep ovaj svet.
Pogledajte dete , pogledajte zoru Božju , pogledajte travku kako raste; pogledajte oči koje vas gledaju i
vole vas...🌺

Dostojevski  👑

Odlomak iz knjige Idiot

"Не треба гледати на Запад, ми за њих никада нећемо бити добри јер смо православци! Одавно би нас истребили када би знали да неће добити по зубима."

Владимир Путин

Гроб Свете Ксеније на Смоленском гробљу у Петрограду.

глас 3

Пути, вводящаго в жизнь,/ наставник, и первопрестольник, и учитель был еси:/ первее бо пришед, святителю Савво,/ отечество твое просветил есй/ и, породив тое Духом Святым,/ яко древа маслинная,
в мысленнем рай насадил есй всеосвященная твоя чада./ Тем, яко апостолом и святителем сопрестольна/ чтуще тя, молим:/ моли Христа Бога/ даровати нам велию милость.

глас 4

Веселися, пустыня нераждающая,/ благодушствуй, неболящая,/ яко умножи тебе чада муж желаний духовных,/ благочестием насадив,/ воздержанием воспитав добродетелей в совершенство./ Того молитвами, Христе Боже,// умири живот наш.

глас 8

Троицы рачителя и великаго Максима,/ научающа ясно вере Божественней,/ еже славити Христа, во дву естествах, волях же и действах суща,/ в песнех достойных, вернии, почтим, взывающе:/ радуйся, проповедниче веры.

О святая всеблаженная мати Ксение! Под кровом Всевышнего жившая, ведомая и укрепляемая Богоматерью, голод и жажду, холод и зной, поношения и гонения претерпевшая, дар прозорливости и чудотворения от Бога получила еси
и под сенью Всемогущаго по�коишися. Ныне Святая Церковь, яко благоуханный цвет, прославляет тя. Предстояще на месте твоего погребения, пред образом твоим святым, яко живей ти, сущей с нами, молимся ти: приими прошения наша и принеси их ко Престолу Милосерднаго Отца Небеснаго
яко дерзновение к Нему имущая. Испроси притекающим к тебе вечное спасение, на благая дела и начинания наша щедрое благословение, от всяких бед и скорбей избавление. Предстани святыми твоими мо�литвами пред Всемилостивым Спасителем нашим о нас, недостойных и грешных.
Помози, святая блаженная мати Ксение, младенцы светом святаго крещения озарити и печатью дара Духа Святаго запечатлети, отроки и отроковицы в вере, честности, богобоязненности воспитати и успехи в учении им даровати; болящия и недугующия исцели, семейным любовь и согласие

ниспосли; мона�шествующих подвигом добрым подвизатися удостой и от поношений огради, пастыри в крепости Духа Святаго утверди, народ и страну нашу в мире и безмятежии сохрани, о лишенных в предсмертный час причащения Святых Христовых Таин умоли. Ты наша надежда и упование,
скорое услышание и избавление, тебе благодарение воссылаем и с тобою славим Отца, и Сына, и Святаго Духа ныне и присно и во веки веков. Аминь.

"Кад је српски народ био свет, Бог им је слао у Цркви и на власти Свете владаре. Кад је српски народ постао фукара, Велики Бог им је послао фукаре да их воде. Зашто се жалите и буните, а још и тражите боље!?
Исправите прво себе и вратите се Богу, да би вас Бог спасио и наградио."

🌳🌳🌳 Sombor - najzeleniji grad u Srbiji 🌳🌳🌳

SOMBOR odvajkada važi za najzeleniji grad u zemlji. Taj epitet pripadao mu je i u SFRJ, a zaslužio ga je pošto je "na svakom zgodnom mestu posađeno drvo". Ili, ukupna dužina somborskih ulica je 120 km, a dužina drvoreda je 121 km. Kada bi više od 18 000 somborskih stabala, posadili jedno do drugog, dobili bismo drvored dug koliko i magistralni put Sombor - Beograd. Treba dodati i podatak da ovaj bački grad ima četiri parka, a na svojim obodima i dve šumice.
Mnoga stabla starija su od stotinu godina, a u TO Sombor ističu da je epitet zelene oaze u panonskoj ravnici Sombor zaslužio mudrim izborom 1903. godine da se zelenilo obnovi bođošima (koprivić) iz doline Misisipija. Danas ih je u gradu oko 7.500, a samo u Radišićevoj ulici ih ima 140! Najstarija stabla su s početka 20. veka, a sada su prečnika od 80 do 100 cm i visoka preko 20 metara.
Putnicima namernicima posebno je zanimljiv park u centru grada, ispred zgrade Županije, sedišta gradske vlasti. Ovde se izdvajaju tise, koje su posađene početkom 20. veka. Velikih tisa, kažu stručnjaci JKP "Zelenilo" u Somboru, ima još na Kalemegdanu.
Neobično je, dodaju, što su tise u Somboru toliko izrasle iako im podneblje ne odgovara. Pretpostavka je da im odgovara tlo, jer nekada močvarno područje obiluje podzemnim vodama. Od maja do septembra traje zaštita tisa, redovno se zalivaju, oblikuju, a zimi se sa njih skida i sneg kako bi tise i dalje bile zeleni ponos Sombora.

Sastojci
4 kašike ulja
150 g crnog luka, sitno seckanog
300 g praziluka, sitno seckanog
1,5 kg kiselog kupusa, sitno iseckanog
4 lista lovora
1 kašika slatke mlevene paprike
1 kašika ljute gruvane paprike
so po ukusu
1 kašičica bibera
1 kg dimljene i obarene butkice

Zagrejatiu lje u vatrostalnoj posudi, pa izdinstati luk i praziluk, dok ne postanu staklasti. Dodati kupus, kratko prodinstati pa dodati 300 ml tople vode.Krčkati kupus na tihoj vatri, uz povremeno dinstanje, dok ne omekša a voda izvetri. Dodati začine, kratko promešati, pa napraviti mesta u sredini kupusa za butkicu. Zapeći 25-30 minuta na 220C i poslužiti toplo.

https://persu.rs/podvarak-sa-dimljenom-butkicom/

Sastojci
250 g pasulja tetovca
so i biber po ukusu
50 dl ulja
250 g crnog luka naseckanog na kolutove
3 čena belog luka, naseckana na listiće
1 kašika slatke mlevene paprike
1/2 kašičice ljute gruvane paprike
par listića lovora

Pasulj operite, prelijte vodom i kuvajte dok ne proključa. Prospite vodu, sipajte novu, kuvajte do ključanja, pa bacite i tu vodu. Sipajte toplu vodu, posolite je, kuvajte sat vremena dok se pasulj konačno ne skuva. Procedite pasulj, ali sačuvajte jednu čašu vode u kojoj se kuvao. Dodajte pola kašike slatke paprike i bibera po ukusu, promešajte i ostavite sa strane.

Na tiganju izdinstajte naseckane kolutiće kobasice, pa ih dodajte pasulju i dobro sjedinite.
U istom tiganju izdinstajte crni i beli luk na par kašika ulja. Posolite malo luk, dodajte pola kašike slatke paprike i pola kašičice ljute paprike, pa sklonite tiganj sa strane.

Na dno vatrostalne posude sipajte malo ulja, pa stavite red pasulja, red luka, red pasulja, red luka i konačno završite sa pasuljem od gore. Dodajte malo lovorovog lišća, pa stavite se peče na 180 stepeni do sat vremena, odnosno dok se ne zapeče od gore a tečnost ispari.

https://persu.rs/pasulj-prebranac/