Свети Никола

[admin]

Свети Никола се празнује у целом хришћанском свету и најчешћа је слава код Срба, где половина слави, а друга половина иде на славу Свети Никола или Никољдан, који се празнује данас, једна је од најчешћих српских слава.
Иако не постоји статистика о томе колико људи заиста слави Светог Николу, у народу је уобичајено да се каже да половина слави, а друга половина иде на славу. За разлику од осталих светаца, Светог Николу славе сви хришћани. Никола је био син јединац знаменитих и богатих родитеља, Теофана и Ноне, житеља приморског града Патаре у Малоазијској области Ликији. Одмах по рођењу у Николи је, како сведочи предање, могао да се препозна будући чудотворац јер је приликом крштења могао да стоји сам на својим ногама без ичије помоћи. При крштењу је добио име Николај, што у преводу значи победитељ народа. Под утицајем свога стрица, који је био епископ града Патаре, Никола се посветио свештеничком животу и убрзо прочуо по свом неуморном раду, милосрђу и непоколебљивом вером у Исуса Христа. После смрти родитеља, разделио је сву имовину сиромасима и ништа није оставио за себе.

Свети Никола се сматра заштитником деце, учених људи, трговаца, морнара, путника уопште. Некада се на свим хришћанским бродовима налазила икона Светог Николе, а он се посебно празновао дуж Јадранског и Средоземног мора, где је био обичај да се на тај дан не испловљава, а бродови на пучини усидре и пловидбу наставе сутрадан. Такође, он је заштитник многих градова и лука (посебно у Грчкој и Италији). У грчком фолклору Свети Никола се описује као ,,господар мора". У модерној Грчкој и Србији он је један од најпоштованијих светитеља. Заштитник је целе државе Грчке. Комерцијални празник Празник Светог Николе има данас велики комерцијални значај, нарочито у земљама западне Европе. Пошто је тај празник везан за даривање, дошло је до његове велике популаризације, па се пред тај дан масовно купују поклони. Верује се да је такав комерцијални утицај последица ултрапотрошачке културе, која је стигла из Америке. Свети Никола се празнује као дечји празник у Немачкој, Холандији и Белгији, тада деца добијају поклоне уколико су била послушна. Сматра се да је обичај по коме се деци уочи Светог Николе у ципелице потајно стављају поклони потекао отуда што Свети Никола своја доброчинства никада није чинио јавно. Био је познат је по томе што је тајно давао људима новац, а сада се на Западу често пореди са Деда Мразом, који се на енглеском зове Санта Клоз, што је скраћено од Санта Николаус (Свети Никола). Свети Никола је умро у петак, 6. децембра (односно 19. децембра по новом или Григоријанском календару) 343. године и сахрањен је у Саборној цркви у Мири. Ту је његово тело почивало више од шест векова, а хришћани су долазили на његов гроб и доводили своје болеснике. Међу њима су били и Стари Словени са реке Дон, чиме се објашњава зашто је Свети Никола толико поштован код Срба. Када су Турци у једанаестом веку освојили Ликију, мошти Светог Николе су пренете у Бари у Италију.

Свети Никола се празнује у целом хришћанском свету и најчешћа је слава код Срба, где половина слави, а друга половина иде на славу Свети Никола или Никољдан, који се празнује данас, једна је од најчешћих српских слава.
Иако не постоји статистика о томе колико људи заиста слави Светог Николу, у народу је уобичајено да се каже да половина слави, а друга половина иде на славу. За разлику од осталих светаца, Светог Николу славе сви хришћани. Никола је био син јединац знаменитих и богатих родитеља, Теофана и Ноне, житеља приморског града Патаре у Малоазијској области Ликији. Одмах по рођењу у Николи је, како сведочи предање, могао да се препозна будући чудотворац јер је приликом крштења могао да стоји сам на својим ногама без ичије помоћи. При крштењу је добио име Николај, што у преводу значи победитељ народа. Под утицајем свога стрица, који је био епископ града Патаре, Никола се посветио свештеничком животу и убрзо прочуо по свом неуморном раду, милосрђу и непоколебљивом вером у Исуса Христа. После смрти родитеља, разделио је сву имовину сиромасима и ништа није оставио за себе.

Свети Никола се сматра заштитником деце, учених људи, трговаца, морнара, путника уопште. Некада се на свим хришћанским бродовима налазила икона Светог Николе, а он се посебно празновао дуж Јадранског и Средоземног мора, где је био обичај да се на тај дан не испловљава, а бродови на пучини усидре и пловидбу наставе сутрадан. Такође, он је заштитник многих градова и лука (посебно у Грчкој и Италији). У грчком фолклору Свети Никола се описује као ,,господар мора". У модерној Грчкој и Србији он је један од најпоштованијих светитеља. Заштитник је целе државе Грчке. Комерцијални празник Празник Светог Николе има данас велики комерцијални значај, нарочито у земљама западне Европе. Пошто је тај празник везан за даривање, дошло је до његове велике популаризације, па се пред тај дан масовно купују поклони. Верује се да је такав комерцијални утицај последица ултрапотрошачке културе, која је стигла из Америке. Свети Никола се празнује као дечји празник у Немачкој, Холандији и Белгији, тада деца добијају поклоне уколико су била послушна. Сматра се да је обичај по коме се деци уочи Светог Николе у ципелице потајно стављају поклони потекао отуда што Свети Никола своја доброчинства никада није чинио јавно. Био је познат је по томе што је тајно давао људима новац, а сада се на Западу често пореди са Деда Мразом, који се на енглеском зове Санта Клоз, што је скраћено од Санта Николаус (Свети Никола). Свети Никола је умро у петак, 6. децембра (односно 19. децембра по новом или Григоријанском календару) 343. године и сахрањен је у Саборној цркви у Мири. Ту је његово тело почивало више од шест векова, а хришћани су долазили на његов гроб и доводили своје болеснике. Међу њима су били и Стари Словени са реке Дон, чиме се објашњава зашто је Свети Никола толико поштован код Срба. Када су Турци у једанаестом веку освојили Ликију, мошти Светог Николе су пренете у Бари у Италију.[/img]

Свети Никола се празнује у целом хришћанском свету и најчешћа је слава код Срба, где половина слави, а друга половина иде на славу Свети Никола или Никољдан, који се празнује данас, једна је од најчешћих српских слава.
Иако не постоји статистика о томе колико људи заиста слави Светог Николу, у народу је уобичајено да се каже да половина слави, а друга половина иде на славу. За разлику од осталих светаца, Светог Николу славе сви хришћани. Никола је био син јединац знаменитих и богатих родитеља, Теофана и Ноне, житеља приморског града Патаре у Малоазијској области Ликији. Одмах по рођењу у Николи је, како сведочи предање, могао да се препозна будући чудотворац јер је приликом крштења могао да стоји сам на својим ногама без ичије помоћи. При крштењу је добио име Николај, што у преводу значи победитељ народа. Под утицајем свога стрица, који је био епископ града Патаре, Никола се посветио свештеничком животу и убрзо прочуо по свом неуморном раду, милосрђу и непоколебљивом вером у Исуса Христа. После смрти родитеља, разделио је сву имовину сиромасима и ништа није оставио за себе.

Свети Никола се сматра заштитником деце, учених људи, трговаца, морнара, путника уопште. Некада се на свим хришћанским бродовима налазила икона Светог Николе, а он се посебно празновао дуж Јадранског и Средоземног мора, где је био обичај да се на тај дан не испловљава, а бродови на пучини усидре и пловидбу наставе сутрадан. Такође, он је заштитник многих градова и лука (посебно у Грчкој и Италији). У грчком фолклору Свети Никола се описује као ,,господар мора". У модерној Грчкој и Србији он је један од најпоштованијих светитеља. Заштитник је целе државе Грчке. Комерцијални празник Празник Светог Николе има данас велики комерцијални значај, нарочито у земљама западне Европе. Пошто је тај празник везан за даривање, дошло је до његове велике популаризације, па се пред тај дан масовно купују поклони. Верује се да је такав комерцијални утицај последица ултрапотрошачке културе, која је стигла из Америке. Свети Никола се празнује као дечји празник у Немачкој, Холандији и Белгији, тада деца добијају поклоне уколико су била послушна. Сматра се да је обичај по коме се деци уочи Светог Николе у ципелице потајно стављају поклони потекао отуда што Свети Никола своја доброчинства никада није чинио јавно. Био је познат је по томе што је тајно давао људима новац, а сада се на Западу често пореди са Деда Мразом, који се на енглеском зове Санта Клоз, што је скраћено од Санта Николаус (Свети Никола). Свети Никола је умро у петак, 6. децембра (односно 19. децембра по новом или Григоријанском календару) 343. године и сахрањен је у Саборној цркви у Мири. Ту је његово тело почивало више од шест векова, а хришћани су долазили на његов гроб и доводили своје болеснике. Међу њима су били и Стари Словени са реке Дон, чиме се објашњава зашто је Свети Никола толико поштован код Срба. Када су Турци у једанаестом веку освојили Ликију, мошти Светог Николе су пренете у Бари у Италију.

[admin]

"Свети Никола је велики светац. Господ му је дао власт да може човеку живот да продужи. Светитељ твој, Крсна Слава, и без 'непосредне дозволе' од Бога може да дође да ти помогне. То им је од Бога дато. Једном човеку се узело у велико добро само што је стајао (служећи) на дан Крсне Славе, приносио свећу од чистог воска и није дао да се за славском трпезом скрнави пушењем. Господ је казао Анђелу да га води у место покоја."
Св. Старац Сава Рукумијски
(Лично се десио догађај О.Сави док још није постао монах. Јавио му се Свети Никола, његова Крсна Слава, и повратио у живот његову жену којој су већ упалили свећу.
О.Сава је говорио да му се Светитељ јавио по дану, на јави и да му је дао нафору док су разговарали. Када се Светитељ "вратио у светлост испред Славске иконе из које је изашао", жена његова је у то време устала са одра иако је била на самрти неколико минута пре тога. Поживела је после преко 50 година.
Старац Сава се, када му је жена била на самрти, усрдно са великом вером молио и пожалио Светом Николи "да су деца мала да неће имaти ко да их подигне јер он неће да се двапут жени.." Кад је, после поменутог догађаја, Светитељ повратио његову жену у живот, Влада (потоњи О.Сава) је дао завет да ће отићи Богу да служи кад децу подигну.)

(О.Сава је имао много оваквих откривења јер је свакодневно служио Литургију и посебно се молио за упокојене.
То је говорио блиским људима. Неретко би казивао .. "седим ја тако а оно анђели воде душу (тога и тога..каже име) и она ми каже да је Господ примио 40 литургија за њен покој .." и слично...)

[admin]

Свети Николај Чудотворац, архиепископ мирликијски

Овај славни светитељ, слављен и данас по целоме свету, би јединац син у својих знаменитих и богатих родитеља, Теофана и Ноне, житеља града Патаре, у Ликији. Као јединца сина, дарованог им од Бога, они опет посветише Богу, и тиме дадоше га Богу као уздарје. Духовном животу научи се свети Николај код свог стрица Николаја, епископа патарског, и замонаши се у манастиру Нови Сион, основаном тим истим стрицем његовим. По смрти родитеља Николај раздаде наслеђено имање сиромасима не задржавајући ништа за себе. Као свештеник у Патари беше се прочуо својим милосрђем, мада он брижљиво скриваше своја милосрдна дела испуњујући реч Господњу: ,,Да не зна левица твоја што чини десница твоја" (Мт 6, 3). Када се предаде самоћи и безмолвију, смишљајући да тако до смрти проживи, дође му глас свише: ,,Николаје, пођи на подвиг у народ, ако желиш бити од Мене увенчан". Одмах потом чудесним Промислом Божјим би изабран за архиепископа града Мира у Ликији. Милостив, мудар, неустрашив, свети Николај био је прави пастир добри стаду своме. У време гоњења хришћана под Диоклецијаном и Максимијаном бачен у тамницу, но и у тамници поучаваше људе закону Божјем. Присуствовао Првом васељенском сабору у Никеји, и, из велике ревности према истини, ударио руком јеретика Арија. Због тога дела би уклоњен са Сабора и од архијерејске службе све док се неколицини првих архијереја на Сабору не јави сам Господ Христос и Пресвета Богородица и не објавише Своје благоволење према Николају. Заштитник истине Божје овај дивни светитељ био је вазда и одважан заштитник правде међу људима. У два маха спасао је по три човека од незаслужене смртне казне. Милостив, истинит, правдољубив, он је ходио међу људима као ангел Божји. Још за живота његова људи су га сматрали светитељем и призивали га у помоћ у мукама и бедама; и он се јављао, у сну и на јави, онима који су га призивали, подједнако лако и брзо наблизу и надалеко, и помагао. Од његовог лица сијала је светлост као од лица Мојсијева, и он је самом својом појавом доносио утеху, тишину и добру вољу међу људе. У старости поболе мало и упокоји се у Господу, многотрудан и многоплодан, да се вечно весели у Царству небеском продужујући да чудесима на земљи помаже вернима и прославља Бога свога. Упокојио се 6. децембра 343. године (в. 9. мај).

[admin]