Разни текстови

[admin]

" Једном схимнику се једном јавила Мајка Божија и упитала:
– Ко си ти?
– Ја – грешни и недостојни раб Твој, – отдговорио је он.
– А какво је твоме звање? – Ја сам схимник.
– А шта значи – схимник?
Старац се потруднио да одговори. Тада му је Сама Владичица Мајка Божија објаснила:
– Схимник је молитвенник за цео свет. "

Преподобни Варсонуфије Оптински

[admin]

Неће Господ на силу да те васкрсава из твојих смрти, да те отима од греха. Ти треба прво да кажеш Њему: ,,Господе, овај грех је мучан за мене. Нећу га, има моћи нада мном, ослободи ме! Тада се увек дешава чудо, увек. Никада Господ не остави неуслишену молитву ни највећег грешника.

Сетите се Свете Марије Египћанке. Каква грешница, какви греси! У једноме тренутку када се Пресвета Богомајка коснула њене душе, а коснула се тако што је она осетила сав ужас својих грехова тренутно и моментално, осетила сву гадост својих грехова, и решила да се обрати Господу.

И Пресвета Богомајка је пригрлила и прихватила и њу, велику и страшну грешницу, одвела у пустињу на подвиге какве је тешко замислити човеку. Та велика и страшна грешница постала је велика покајница и велика подвижница, Света Марија Египћанка.

Свети Јустин Ћелијски

[admin]

Но, питаће неко – шта вреди плакати? Није ли плач особина слабих и немоћних? Зар сузе не раслабљују снагу и не убијају енергију људи?

Не, браћо моја, не и никако! Гле, и Христос је плакао, још је назвао и блажене, оне који плачу. Плакали су апостоли Христови и светитељи и сви племенити људи од искона. Плакао је и Свети Сава, и сасушио се од плакања. Заплакао се понекад и делибаша Марко. Плакао је, како сазнајемо од очевидаца и краљ Петар II, плакао је често над јадом свога народа.

Сухе очи су као пресушени извор. Бежи од човека који се хвали, да никада у животу није плакао. Сузе су дар Божји, кажу велики православни духовници. Сузе су лек, а не отров. Сузе снаже, а не слабе. Сузе доносе утеху и мир. ,,Исплачи се – каже се код нас – па ће ти бити лакше". И бива! Да је мајка Југовића могла ,,од срца сузу пустити" не би препукла.

Знао је наш премудри Господ шта говори, кад је рекао: Благо онима који плачу... Срби су то безброј пута доживели и потврдили. Јер су врло често налазили утеху у плачу, да, и доказали да је плач велика позитивна сила. Они који се вазда смеју нису за велика дела. А који плачу пуни су доброте, милости и праштања. Способни су да разумеју туђу невољу и брзи да притекну у помоћ. Миротворци су и сјединитељи завађене браће. Они су прави синови Божји и кћери. Често су сузе односиле победу где мач није могао. Јер иза њих, оних који плачу, дејствује свемоћни Бог.

Немојмо се, дакле, стидети плача, него се стидимо себичности, злурадости и мржње, која је суха као јехтика и суши душу, као што јехтика суши тело.

Свети владика Николај Српски

Из Беседе на Видовдан,
у цркви Светог Вазнесења у Лондону 1952. год.

[admin]

Када пригрлиш икону, као да је жива, целивај је топло и са сузама:
,,Мајчице моја", призиваш, ,,Пресвета моја Богородице, спаси ме, јер ћу пропасти ако ме напустиш! Господе Боже мој, помилуј ме ради Свенепорочне Твоје Мајке и свих Својих светитеља!»

Када, изговарајући то, осетиш велику љубав и пожелиш да непрестано целиваш икону, то је знак да ти она узвраћа целивање. Ја нисам у стању да само једном целивам икону Пресвете Богородице и да се затим удаљим. Када јој се приближим, она ме привлачи себи као магнет. И потребно ми је да будем сам, јер желим сатима да је целивам. Неки живи дах испуњава изнутра моју душу и испуњавам се благодаћу која ми не дозвољава да одем. Љубав, богочежња, распламсали огањ! Чим уђеш у цркву, он те престиже – када је икона чудотворна – и распростире тако миомирисан дах да сатима остајеш у усхићењу и не обитаваш у себи, него у миомирисном рају.

Једне вечери сам, целивајући њену икону, осетио умор. Спустио сам се на седиште и накратко заспао. Дошла је y телу – не као икона – и целивала ме. Био сам испуњен неизрецивом радошћу и мирисом. Овај небески Младенац миловао ме по читавом лицу, док сам целивао Његове пуначке ручице као да су живе. И немој мислити да је то био сан. Било је то осећање једног другог живота, какав нису ни упознали ни окусили они који то нису видели.

Старац Јосиф Исихаста

[admin]

ДА ЛИ ВЕРНИ ТРЕБА ДА ПРИКЛАЊАЈУ ГЛАВУ НА ПОЗИВ ОГЛАШЕНИМА

Ваша Светости, у првом делу Литургије на позив: ,,Оглашени, ваше главе приклоните!", многи верници, који су наравно крштени, такође, приклањају главе. Да ли је то правилно или не?

Разуме се да на Литургији верни не треба да приклањају главе на позив: ,,Оглашени, глави ваша Господеви приклоните!" - на шта им треба скренути пажњу посебно, нагласивши ко су верни, а ко су оглашени. Такође, и то да оглашених у Цркви и данас има, да су то у правом смислу деца за коју су, одмах по рођењу, читане молитве, узето знамење, а још нису крштена, како вели Свети Симеон Солунски.
А у преносном смислу, оглашени су сви они који, иако су крштени, живе у греху и не кају се, затим сви они који свесно крше заповести Божије, као и они који због страха не смеју да исповеде своју веру, или се ње стиде.

Свети патријарх Павле

[admin]

Једна руска пословица каже: "Какво благородије људи, такво плодородије земље" .

[admin]

Питали игумана једног манастира да ли је уживо видео анђела или демона? Он им је рекао:"Видио сам у делима људи и анђела и демона. Ни једни ни други не делују у овоме свету самостално,него саветују људе,а људи имају слободу да изаберу да ли ће ићи ка светлости или ка тами. Тако да не гледајте у небо да видите анђела нити у земљу да видите демона,него у огледало".

Варнава.

[admin]

Тражимо се...
Са многима ћемо се мимоићи, неке нећемо и неки нас неће на животном путу стићи.
Некима ћемо доћи ка њима хрлећи, а некима од других бежећи. Ако се и сустигнемо, нађемо, не значи да ћемо се заједно снаћи, да ћемо заједнички језик пронаћи.
Са некима ћемо се и разићи.
Биће и оних са којима ћемо још дуго, можда и до краја живота заједно ићи.
Неки ће и некима ћемо неминовно из живота изаћи и на то место други ће доћи.
Све је то живот... Али док заједно корачамо нек тај ход буде души пријатан, охрабрујући.
Потрудимо се да тај заједнички пут, колико год трајао и нашу и другу душу усрећи.
Да онај крај нас, због наше љубави, буде бар за стопу Небу ближи, барем за стопу љубави и вере већи.
❣️

Богородичин венац

[admin]

".Љубав дуго трпи, благотворна је, љубав не завиди, љубав се не горди, не надима се,
не чини што не пристоји, не тражи своје, не раздражује се, не мисли о злу,
не радује се неправди, а радује се истини,
све сноси, све вјерује, свему се нада, све трпи.

Љубав никад не престаје, док ће пророштва нестати, језици ће замукнути, знање ће престати".

[admin]

Прочитајте браћо и сестре, много је вредно.!!!
,,Содом"
Док сам се шетао ходником на оном спрату телевизијског центра где смо ишчекивали снимање емисије, било је веома живо. Очито је Украјина настављала да тражи таленте па су у ишчекивању позива на сцену, још увек сасвим младе, скоро голе девојке, трептале намазаним трепавицама, правиле буку у шминкерницама, истрчавале на пуш-паузе и брбљале са пријатељима и родитељима, држећи на уху мобилне телефоне.

Било нас је двојица, и ми смо прекраћивали време занимљивим разговором. Мој саговорник је био познавалац Старог Завета. Отварајући у мислима сандук библијских блага, додиривали смо се неких од његових драгуља уживајући у њиховој лепоти. Натпис ,,Креће снимање" био је још замрачен над нашим студијом.О чему све тад нисмо причали: о благословима које је Јаков дао на самрти својим синовима; о златном телету; о десет племена несталих без трага и гласа, о првом Храму. Наш разговор се некако дотакао и теме Содома. Содом је, чинило ми се, јасна ствар. Управо су неприродан блуд, брутално насиље и содомија његова јасна обележја. Испоставило се да није ствар само у томе. По ко зна који пут се показало да ми можемо из навике мислити о нечему и сматрати ствар јасном (и до краја решеном) чак и онда кад је ствар нејасна, нерешена и неразјашњена у потпуности.

– Содом – то није само сексуална содомија, тј. настраности сексуалног живота – говорио је мој познаник. Сексуална содомија је само део опште содомије – и то њен споредни део.

– А шта значи ,,општа содомија"? – упитао сам, право говорећи, збуњено.

– То је изопачавање свих сегмената живота и губитак човечности. Она се најјаче манифестује у губитку способности разликовања добра од зла, и, као последица тога, у изопачавању правосуђа. Неправичност судова, тотална, вапијућа и неподношљива неправда су исти фактори Содома, као што је и сексуална страст између два мушкарца.

Ми смо успут разговарали, лаганим ходом пролазећи поред кандидаткиња за ,,звезде". Заобилазећи их, понекад смо се нехотице и сударали са њима.

– Ево, рецимо, погледај ове девојке – настављао је мој саговорник. – Оне ходају голе међу мушкарцима који им нису ни очеви, ни мужеви. Притом су убеђене да тако и треба. То је Содом. Оне су изгубиле осећај за меру, стид и правичност. Са тим су и њихови родитељи сагласни. И све је то – Содом. Само пробајте да им кажете да се оне лоше понашају, да су развратнице и брука својих породица. Оне ће нагрнути на вас као јата птица на стрвину, појешће вас, а ви нећете моћи ништа да им докажете или објасните. То и јесте Содом. Њихови родитељи, узгред буди речено, поступиће са вама исто тако.

Онда сам почео да се присећам свега оног што сам читао у Светом Писму о сличним стварима.

Али у тебе беше чело жене курве, и не хте се стидети (Јер. 3, 3).

Шта се види на лицу њиховом сведочи против њих, разглашују грех свој као Содом, не таје; тешко души њиховој! Јер сами себи чине зло (Ис. 3, 9)

Грешити и не црвенити се, хвалити се грехом, зарађивати на безакоњима – ето то је Содом. И то није ни близу све.

Многе ствари су скривене велом ноћи. Зато се оне и дешавају ноћу. Међутим, људи губе стид, и светлост речи уносе онде где би требало да буде тамно. Они се смеју и говоре отворено о својим гресима, поносни на њих, као да је то победа на бојном пољу. А то је содомска свест. Увек сам то потајно у себи осећао, а сада сам почео и да разумем.

Ми смо наставили наш разговор.

Старо предање каже да у Содому бејаху четворица судија: Шакрај, Шакрурај, Зајфа и Мацли-дин. Прва двојица су добили име од речи ,,шекер", то јест ,,лаж", трећи – од речи ,,зајфон" што значи ,,фалсификатор", а име четвртог значи ,,онај који изопачава правосуђе".

Изопачено правосуђе – ето то је Содом. Тебе су опљачкали, а ти си им још и дужан. Ово је – Содом. Ти си се обратио суду и осиромашио од правних трошкова, а ипак правду ниси постигао. И ово је – Содом. Одузели су ти имовину, лишили те наследства или слупали у скупим колима, а ти си се још испоставио и као кривац – ето ти правог правцатог Содома, без икаквог позивања на сексуалне гадости. Тек после ће се неправедне судије, чистећи се наредном ,,победом", над жртвом смејати, наслађивати и у пијаном стању чинити гадости. Управо ове гадости ми називамо ,,содомом", али сами ,,содом" је оно што се дешава раније, тј. безакоње.

Окрутност и нехуманост су знаци изопаченог постојања. Ви – говорио је Исаија – придодајете кући кућу и истерујете сиромашног. Као да живите сами на земљи.

И он је такође говорио да би Израиљци, да им Господ није сачувао остатак, били као Содом и да би постали слични Гомори.

Нехуманост, обмана и тотална суровост – све су то генеричке одлике Содома, и ми у њему живимо. Срећом, истополне забаве и полна гнусоба је још увек културно далеко од нас. Али није само у томе ствар. Содом се огледа у луксузу и пљачки, као и у злим неправдама такође. А тамо пак иза високе ограде Содомског дворца, подигнутог на сузама покорних становника земље, нико неће спречити насељавање свакојаке сексуалне перверзије. И тако се то догађа. Тако и јесте.

Отелотворени и актуелизовани Содом – то су ,,Колимске приче" В. Шаламова, где се лопужа карта за џемпер који је тек послат споља његовом цимеру. Лопужа прокоцкава туђи џемпер, а човек је сагласан да га скине само заједно са кожом. Ћутке и смирено секу га до смрти скидајући са њега џемпер, и даље настављају да играју. Ова блудничка слика је слика Содома, чак иако нема никаквог наговештаја педерастије у њој.

Содом је и када интелектуалац ,,штампа роман" криминалном ауторитету, то јест улизујући се, и ,,до ситних цреваца" таквом ауторитету поједностављује смисао класичног дела, било да је то ,,Ромео и Јулија" или ,,Фауст". Овај несрећни интелектуалац још може и да се, причајући, улагује истом том ауторитету, зарађујући део лоповског следовања, а то се већ ни са чим не може упоредити. Можда педерастије и нема, али Содома има и он је очигледан.

Далеко од тога да је ово одбрана сексуалних настраности!

Ово је покушај да се прошири разумевање проблема до својих правих размера, а не до локалних граница које су утврђене произвољно. Содом није просто настрани блуд, већ изопачени живот у целини и, само као његова последица, изопачени сексуални живот. Јер како уопште остати у неизопаченој сфери сексуалног живота, ако је цео живот изопачен?

Доктор Бетелхајм у својој књизи ,,Просвећено срце" описује случај у концентрационом логору. Припадник СС јединице примећује двојицу радиша, који раде с пола снаге. Он им, кипећи од беса, наређује да копају гробницу и да легну у њу. Њих двојица поступају по наређењу. Затим СС-овац тражи извршиоца казне и погледом проналази неког пољског кнеза из ,,бивших" (људи са ознакама племства у Содому пролазе најгоре од свих. Њих брзо примећују и брзо уништавају. Содому требају само представници просечног човечанства).

– Закопавај их – говори официр бившем кнезу.

– Нећу – одговара затвореник.

Следи ударац кундаком у фацу.

– Закопавај!

– Нећу.

Још један ударац. Пољак не попушта.

– Добро – рече официр. – Вас двојица – марш горе.

Они се пењу.

– Лези! – чује се команда. И Пољак леже на место оне двојице.

– Закопавајте га!

Наредба је упућена оној двојици која су до малопре лежала у својеручно ископаној гробници. Они полетно засипају Пољака земљом. Када је овај већ сасвим покривен грумењем земље, чује се команда ,,Стој!"

– Ти – говори Немац обраћајући се Пољаку – напоље! Вас двојица – назад у гробницу!

– Закопавај их – опет Немац говори Пољаку. И овог пута тек изашли из земље Пољак закопава ову двојицу до краја, до смрти. Циљ је постигнут. Циљ није само убити једну особу, већ сломити другог човека и људе натерати да убијају једни друге. То је – Содом. То је паметни и хладнокрвни тријумф зла.

Када човечанство долази до сличног степена разврата, онда се оно, као по правилу, не лечи. Или се лечи, али само великим проливањем крви. Једино много крви лечи велики разврат, и у томе лежи и објашњење свеопштег потопа, и огња, проливеног на Содом и Гомору. Овде се указује на то зашто крвави сукоби с времена на време протресају Васељену.

Свакидашњи Содом је томе узрок, и ко не жели много проливене крви, он мора да тежи моралном очишћењу. У супротном ће свака људска неправда неумољиво доводити до катастрофе, као што се и све отпадне воде које носе блато и прљавштину, сливају у канализацију.

У педерастији ми мрзимо само једну маску Содома, а у потпуности се саживљавамо са другим њеним лицима и облицима. Ми презиремо оне мушкарце... Нећемо описивати оно шта раде ови назови-мушкарци.

Али ово није једини облик отелотворења содомске свести. Неправичност судова, пакосна радост због туђег бола и понижења, богаћење на сузама обичног човека – све је то Содом и једино Содом. И казна за та изопачења је одговарајућа.

Наставили су да позивају голе девојке на сцену, које су на крилима срамне и неостварљиве наде на сцени настављале да играју. А ми смо се кретали посред живог Содома и разговарали о њему, ужасавајући се час стварношћу, час дивећи се дубини Божанске речи.

Јер мисао да содомљане не стварају само ноћни клубови и барови са истим назначењем, већ и правни факултети и остале сличне институције – стварно тешко улази у главу.

Убрзо је управник позвао у студио и нас. Дошло је време за снимање емисије, због које смо ми и дошли. Изнад улазних врата се упалио натпис ,,Тишина! Снимање у току".

Камера више не пуцкета. Нечујно ради бројка, и пред лицем Господа над војскама се пише бележница о свему што се дешава на лицу земље.

А ми живимо унутар Содома и толико смо се саживели са тим, да више не примећујемо већину изопачености и неправди. И ако је могуће макар ишта променити, онда се треба мењати старо за ново што је брже могуће. А ако се не може ништа променити, онда је неопходно да барем задржите веру и да не очајавате, јер праведник живеће од вере; ако ли одступи неће бити по вољи моје душе (Јевр. 10, 38).

Протојереј Андреј Ткачов

[admin]